Историја школе
Богата традиција у развоју школства у Смедереву отпочела је почетком 19. века. Тада, 1806. године, отворена је у Смедереву школа са 15 ђака. У истом веку Смедерево добија и гимназију. Временом су отворене новеосновне и средње школе. Једна од њих је и Економска школа, која је отпочела са радом 1960. године. Од школске 1977/78. године у свим образовно-васпитним организацијама СР Србије почела је примена наставног плана и програма заједничке основе средњег усмереног образовања и васпитања. Две године касније, припремљени су и програми образовно-васпитног рада за 3. и 4. степен стручне спреме. По новом програму у Центар су уписане следеће струке: економско-комерцијална, правна, угоститељско-туристичка, текстилна и кожарска. Средином априла 1986. Центар је реорганизован на два ООУР-а:
- ООУР Економска, правна и угоститељска школа
- ООУР Текстилна, здравствена и пољопривредна школа
Из ООУР Текстилна, здравствена и пољопривредна школа настала је наша школа, једна од најмлађих на територији Републике Србије. Основана је 1991. године као наследник поменутог дела Образовног центра "25 мај" чије седиште је било у данашњој Економско-трговинској школи у Смедереву. Њен први званични назив био је Средња стручна школа "Деспот Ђурађ". У тој школској години школа је уписала 639 ученика у следеће образовне профиле:
- Подручје рада Текстилство и кожарство:
- Модни Кројач
- Подручје рада Ветерина:
- Ветеринарски Техничар
- Подручје рада Пољопривреда, производња и прерада хране:
- Месар
- Пекар
- Подручје рада Хемија и неметали:
- Техничар за заштиту животне средине
Садашњи назив, Текстилно-технолошка и пољопривредна школа "Деспот Ђурађ", добили смо 1998. године. Школа је добила име по Деспоту Ђурђу, једном од најкултурнијих људи свога доба. Васпитаван је као и сви великашки синови, на књизи и мачу. Ђурађ је наследник свог ујака Стефана Лазаревића. Титулу деспота је добио 1419. године када преузима послове владара. Младалачка охолост, поучена искуством, уступила је место разборитости. Србији је даривао своје петоро несрећне деце. Свако од њих је, на свој начин, жртвовало живот за идеале који су средњевековну Србију водили у трајање. И ми, ђаци и наставници школе "Деспот Ђурађ", својим радом треба Србији да обезбедимо трајање.